Customs

In this part of the CEFTA Web Portal you will find the most important customs import/export procedures separately for each CEFTA Economy. Procedures include but are not limited to: 1.The location of customs clearance offices; 2.The working hours in each office; 3.The procedures to follow based on the destination of your goods; 4.The documents to present to customs authorities for obtaining approval for the relevant destination; 5.The officially approved documents given to you by customs authorities in each case; 6.The procedures followed by customs authorities for calculating the customs value of your goods; 7.The definition of rules of origins determining customs preferential or non preferential tariffs; 8.The Free Trade Agreements signed by each CEFTA Economy with the other signatories. In cases where the final destination of goods is one of the CEFTA Economies, please refer to the import procedures section of this Economy on this portal. In cases where goods transit through different countries before arriving to their final destination, please refer to the transit procedures of these countries. If goods exit one of the CEFTA Economies included in this site, please refer to the export procedures for the relevant Economy.




Споразуми о слободној трговини

Споразуми о слободној трговини у примени

У циљу омогућавања већег обима размене добара са другим тржиштима, либерализације трговине и повећања инвестиција под повољнијим тржишним условима, Србија је закључила трговинске споразуме са земљама које спадају у њене најважније трговинске партнере. У том смислу Србија је до сада закључила и примењује следеће споразуме о слободној трговини:

- Споразум о стабилизацији и придруживању између Републике Србије са једне стране и Европске заједнице, са друге стране, 

- Споразум о измени и приступању Споразуму о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА 2006), 

- Споразуме са Руском Федерацијом, Белорусијом, Турском и Казахстаном, и

- Споразум о слободној трговини са земљама ЕФТА (Швајцарска, Лихтенштајн, Норвешка и Исланд).

Опис споразума о слободној трговини

Србија је почела са применом ЦЕФТА Споразума 24. октобра 2007. године. Овим споразумом ЦЕФТА Стране су у међусобној трговини индустријском робом укинуле сва количинска ограничење увоза и извоза, царине на извоз, извозне дажбине фискалне природе, царине на увоз, увозне дажбине фискалне природе и мере истог дејства.

Што се тиче пољопривредних производа, ступањем на снагу Додатног протокола Споразума ЦЕФТА, Република Србија је потпуно либерализовала међусобну трговину са свим ЦЕФТА Странама. 

Споразумом ЦЕФТА 2006 су отворене и нове области развоја међусобних економских односа у погледу либерализације трговине услугама, питања инвестиција, јавних набавки, интелектуалне својине. Применом ЦЕФТА Споразума отворена је могућност примене дијагоналне кумулације порекла робе (у трговини између земаља у региону и региона са ЕУ) што ће подстаћи извозни и инвестициони капацитет региона, раст његове технолошке опремљености и конкурентности.

У складу са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Републике Србије са једне стране и Европске заједнице, са друге стране (ССП) који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, све царинске дажбине на индустријске производе који се увозе у ЕУ пореклом из Србије, укинуте[1] су 1. фебруара 2010. године (одредбама Прелазног трговинског споразума), док су царинске дажбине за увоз индустријских производа који потичу из ЕУ постепено смањиване и потпуно су укинуте од 1. јануара 2014. године. Ступањем на снагу овог споразума, ЕУ и Србија су такође међусобно укинули сва квантитативна ограничења, као и мере са једнаким дејством, на увоз и извоз индустријских производа пореклом из Србије и ЕУ.

Што се тиче пољопривредних производа, од дана ступања на снагу Прелазног трговинског споразума 1. фебрауара 2010. године, ЕУ је укинула сва количинска ограничења и мере које имају исто дејство на увоз пољопривредних производа пореклом из Србије. Такође, ЕУ је укинула све царине и дажбине које имају исто дејство на увоз пољопривредних производа пореклом из Србије, осим производа обухваћених тарифним бројевима 0102, 0201, 0202, 1701, 1702 и 2204 Комбиноване номенклатуре. За ове производе, Унија додељује преференцијалне квоте за увоз производа од јунетине „babybeef", шећера и вина пореклом из Србије. 

Србија се такође обавезала да укине сва количинска ограничења и мере које имају исто дејство на увоз пољопривредних производа пореклом из ЕУ. Србија се истовремено обавезала да:

а) даном примене укине царинске дажбине које се примењују на увоз одређених пољопривредних производа пореклом из ЕУ, наведених у Анексу III (а);

б) прогресивно укида царинске дажбине које се примењују на увоз одређених пољопривредних производа пореклом из ЕУ, наведених у Анексу III (б) у складу са динамиком наведеном за сваки производ у Анексу;

в) прогресивно смањи царинске дажбине које се примењују на увоз одређених пољопривредних производа пореклом из ЕУ, наведених у Анексу III (в) и (г) у складу са динамиком наведеном за сваки производ у тим анексима. Србија је изузела од либерализације царина пољопривредне производе  из тарифних линија: 1512 19 90 00, 1701, 1702, 2204, 2401 и 2204, с тим што је за 2204 (вино) ЕУ одобрена преференцијална квота.

Либерализације трговине прерађеним пољопривредним производима регулисана је Протоколом 1 којим је дефинисано да ЕУ и Србија примењују на прерађене пољопривредне производе царинске дажбине које су наведене у Анексу I и Анексу II у складу са условима  наведеним у тим анексима, без обзира да ли су ограничени квотом или не.

Споразум о стабилизацији и придруживању не покрива само трговинска питања, већ и политички дијалог, регионалну сарадњу, кретање радне снаге, оснивање предузећа, пружање услуга, кретање капитала, усклађивање закона и спровођење закона, правду, слободу и безбедност, бројне политике сарадње као  и финансијску сарадњу. Овај Споразум успоставља правила за свеобухватно партнерство између Србије и ЕУ у циљу пружања подршке напретку Србије ка приступању ЕУ.

Србија је потписала споразум о слободној трговини са земљама Европског удружења за слободну трговину (ЕФТА), тј. Исланд, Лихтенштајн, Норвешкa и Швајцарска 17. децембра 2009. године. Овај споразум је ступио на снагу за све стране 1. октобра 2011. године. Србија је потписала одвојене билатералне споразуме о трговини пољопривредним производима са сваком земљом чланицом ЕФТА, која чине саставни део Споразума. У фокусу Споразума о слободној трговини је либерализација трговине робом. Од ступања на снагу Споразума, ЕФТА је укинула све царинске дажбине на српске индустријске производе, укључујући рибу и друге морске производе. Србија је постепено укинула царине за увоз индустријских производа из земаља ЕФТА-е у прелазном периоду који је истекао у јануару 2014. Увозне царине на све индустријске производе су у потпуности укинуте, док царине на неке пољопривредне производе остају и након прелазног периода за стварање зоне слободне трговине.

У складу са билатералним споразумима о слободној трговини које је Србија закључила са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, стране уговорнице неће наплаћивати царине, таксе и дажбине истог дејства на производе пореклом из једне стране уговорнице намењене тржишту друге стране уговорнице. Изузетак представљају производи наведени у прилозима који су саставни део споразума. На производе наведене у прилозима стране уговорнице примењују царине, таксе и дажбине истог дејства у складу са националним законодавством (по стопама које су предвиђене националним царинским тарифама).

У складу са Споразумом о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске, стране уговорнице су укинуле увозне царине у међусобној трговини, односно на увоз индустријских производа пореклом из друге стране уговорнице, осим за производе наведене у Анексу II Споразума. За ове индустријске производе пореклом из Турске предвиђено је постепено укидање царинских стопа при њиховом увозу у Србију, према дефинисаној динамици укидања. За пољопривредне производе међусобно су одобрене олакшице садржане у Протоколу I Споразума (преференцијалне царинске стопе у оквиру утврђених квота).

 

[1]Производи који потичу из Србије имају користи од аутономних трговинских мера ЕУ јошод 2000. године, ове мере уз неколико изузетака  су омогућавале ) слободан приступ тржиштуЕУ без царинских дажбина или квантитативних ограничења. Аутономне трговинске мере замењене су Споразумом о стабилизацији и придруживању, који предвиђа успостављање слободне трговине на уговорној основи.

Контакт

Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије:

Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија

вебсајтwww.mtt.gov.rs

Сектор за спољнотрговинску политику, мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу

Тел: +381 11 2642 114

Сектор за билатералну економску сарадњу

Тел: +381 11 2642 119

 

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије:

Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија

вебсајт: www.minpolj.gov.rs

Сектор за међународну политику

Тел: +381 11 3620 863, +381 11 3620 190

Сектор за пољопривредну политику

Тел: +381 11 3616 278, +381 11 3615 173

 

Министарство финансија  Републике Србије:

Кнеза Милоша 20, 11000 Београд, Србија

вебсајт: www.mfin.gov.rs

Сектор за царински систем и политику

Тел: +381 11 364 27 61, +381 11 364 27 62, факс: +381 11 364 27 63